Ovo je četvrti od četiri (4/4) teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od << prvog (1/4).
Osam vrlina intelektualne razmene koje bi trebalo da osnažujemo su
Ovo je treći tekst u serijalu (3/4). Preporučujem da počnete od << prvog (1/4).
Univerzalne intelektualne norme su standardi koje primenjujemo kod procene kvaliteta određenog mišljenja, ideje, problema, situacije itd. Da bi smo mogli kritički razmišljati potrebno je da poznajemo i poštujemo intelektualne norme. Na taj način sebi i drugima olakšavamo proces učenja i neprekidno treniramo mišljenje, to jest „izoštravamo“ um konstantnim preispitivanjem, zahtevajući objašnjenja.To pomalo liči na ono kada mala deca neprekidno ponovljaju pitanje: „A, što?“. Ja u ovom kontekstu, oslanjajući se na budističku filozofiju, koristim koncept negovanja početničkog uma, kao visok stepen radoznalosti koji postepeno, ali konstantno poboljšava način razumevanja sveta oko nas.
VEOMA VAŽNO: mi ovde ne procenjujemo ljude, odnosno da li je neko „dobar/loš čovek“ (kako god to definisali), nego kakvi su argumenti koje osoba koristi! Ovo je od presudne važnosti da zapamtimo, jer puno je dobrih ljudi koji imaju loše argumente i loših ljudi sa dobrim argumentima. Nas ovde interesuju samo argumenti.
Ovo je drugi od četiri (2/4) teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od << prvog (1/4).
Model koji koristim, preporučen je od strane Fondacije za kritičko mišljenje. Po tom modelu svako mišljenje to jest razmišljanje, može se podeliti na osam sastavnih elemenata:
Ovih osam elemenata nisam poređao po nekakavom nepromenjivom rasporedu, ali sam ipak odlučio da počnem od problema, odnosno pitanja to jest teme koja nas muči jer nas to uglavnom i pokreće.
Tekst pred vama, prvi od četiri (1/4), sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod čitanja, analize i pisanja tekstova, osmišljavanja časova i kurseva itd. Takođe vodič je dobar i za produbljivanje postojećih i sticanje novih znanja.
Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.
Prevod teksta objavljujem 22. aprila 2024, povodom 300 godina od rođenja Imanuela Kanta (1724 – 1804). Tekst pod nazivom „Odgovor na pitanje: Šta je prosvetiteljstvo?“ je inače prvi put objavljen u decembarskom izdanju „Berlinskog mesečnika“ 1784. godine (S. 481-494). Ovaj Kantov rad je jedan od kamena temeljaca Minimal joga škole. Osnova mog prevoda je prevod Julijane Beli-Genc, koji ima svojih kvaliteta, ali i veoma ozbiljnih propusta od kojih najvećim smatram prevod ključne reči Vernunft kao „um“ umesto kao „razum“.
Sredinom 2015 pojavio se u nemačkom naučnom časopisu Publizistik esej pod naslovom Der mediatisierte Lebenswandel. Permanently online, permanently connected. Da ne bude zabune, nije u pitanju peer-reviewed članak nego esej nastao u kooperaciji profesora Forderera, nosiloca projekta, i dvadesetak istraživača i naučnika različitih instituta za komunikologiju, saradnika na projektu, koji dolazi iz cele Nemačke. Zajedničko im je svima istraživaštvo u oblasti komunikacije i medija, kao i sociološka perspektiva. Cilj im je bio da ukažu na probleme sa kojima se sreću – i sretaće se – oni koji žele da istražuju u ovoj i srodnim oblastima. Esej su koristili kao formu jer dozvoljava više slobode. Iz tog razloga su ponegde namerno i preterivali ne bi li tako dodatno naglasili ono o čemu je reč.
Šta je minimalizam? je još jedno u nizu pitanja koja me zanimaju, kojim se nega manje, nekad više intenzivno bavim i na koje postoje različiti odgovori, naravno u zavisnosti od kontekta. Evo nekih:
* Umesto preciznog prevoda rečenice „I have a dream!“ sa „Imam jedan san!”, mišljenja sam da je u duhu srpskohrvatskog jezika svrsishodnije koristiti iskaz „Sanjam!“.
Srećan sam što danas sa vama ovde učestvujem u nečemu što će ući u istoriju kao najveći protest za slobodu u istoriji naše države.
Pre jednog veka, jedan veliki Amerikanac1, čija se senka simbolično nadvija i nad našim današnjim skupom, potpisao je Proklamaciju o emancipaciji. Ovaj važan dekret bio je svetionik nade za crne robove opečene plamenom nepravde koja ih je urnisala. Sijao je kao radost svitanja posle duge noći robovanja.
Naša društvenost je jedan od preduslova da preživimo kao vrsta. Ona je naša nasušna, evolutivna potreba. Rezultat nagona za životom. Doduše, društvene grupe danas izgledaju dramatično drugačije nego onomad. U međuvremenu smo oformili (a mnoge su i propale) carevine, kraljevine, sultanate, nacije, države, organizacije, komšiluke, timove… I naravno, ništa od toga ne funkcioniše uvek kao podmazano i vazda (do)nosi manje ili veće probleme. A probleme bi trebalo rešavati.
Šta je joga? – odgovor na to pitanje može biti i lak i težak. Lak je kada odlučiš da se držiš činjenica, odnosno kada odustaneš od mistifikacija i suvišnih priča. Težak je kada kreneš u potragu i shvatiš da je danas dostupno toliko, najblaže rečeno, neproverenih informacija, da ti je potrebno više vremena za probrati šta ćeš čitati, nego da se stvarno posvetiš temi.
